Notes

šta je fotosinteza i nešto o njoj:
* Фотосинтеза (из grčkog φώτο- [фото-], „светлост“ и σύνθεσις [sintesis], „спајање с нечим“) је процес претварања светлосне енергије у хемијску и њено чување у виду молекула шећера.[1] Процес фотосинтезе се одвија у биљкама, те у неким бактеријама и алгама, које у својим ћелијама имају хлорофил. За процес фотосинтезе биљкама је неопходан угљен-диоксид, вода и сунчева енергија. Процес се одвија у хлоропластима, малим органелама у цитоплазми биљних ћелија које садрже зелени пигмент звани хлорофил. Фотосинтеза се највећим делом одвија у листовима биљака, а веома мало или никако у другим деловима биљке (стаблу, корену и др.) Организми који врше процес фотосинтезе се називају фотоаутотрофи, јер им тај процес омогућава да сами себи производе храну. Као нуспроизвод процеса фотосинтезе испушта се кисеоник. Управо због те чињенице, фотосинтеза је од виталног значаја за живот на Земљи. Поред одржавања нивоа кисеоника у атмосфери, готово сва жива бића су директно или индиректно везана за фотосинтезу као извор енергије или хране. коришћења воде као извора електрона у процесу фотосинтезе је настао код заједничких предака изумрлих цијанобактерија. Геолошки подаци показују да се овај догађај одвијао у раној прошлости планете Земље, пре најмање 2,45 до 2,32 милијарди године, а могуће чак и много раније.
* Ime procesa potiče od grčkih reči φότος (svetlost), συν- (zajedno) i τιθεναι (staviti). Sunčeva svetlost igra veoma veliku ulogu u našem opstanku na planeti Zemlji: sva hrana koju jedemo i sva fosilna goriva koja koristimo su proizvod fotosinteze. Osim toga, to je proces koji pretvara energiju sunca u hemijske oblike energije koji mogu da se koriste u biološkim sistemima. Za život većine životinja, važan je čak i sporedan proizvod ovog procesa, kiseonik!
* Obavljaju je različiti organizmi, od viših biljaka i algi do bakterija (cijano bakterije i njima srodne bakterije). Svi ovi organizmi vrše pretvaranje neorganskog ugljenika (iz ugljen-dioksida) u organski oblik ugrađen u ugljene hidrate kroz niz složenih reakcija. Izvor energije, neophodne za ovaj proces, je sunčeva svetlost koju apsorbuju pigmenti (prvenstveno hlorofil i karotenoidi). Hlorofil apsorbuje plavu i crvenu, a krotenoidi plavo-zelenu svetlost. Kroz lišće se propušta svetlost koja nije apsorbovana, a to je zelena i žuta. Zato je lišće zelene boje.
* Pojednostavnjena formula fotosinteze je 6CO2 + 6H2O → C6H12O6 + 6O2.
* Fotosinteza je veoma složen proces u kome se odvijaju desetine biohemijskih reakcija. Fotosinteza se odvija u dve faze: fotohemijsku odnosno svetlu fazu i tamnu fazu poznatiju kao kalvinov ciklus.Fotosinteza se odvija u dve faze. U prvoj fazi, u reakcijama koje zavise od svetlosti ili svetlosnim reakcijama hvata se energija sunca (ili drugog izvora svetlosti) i koristi u pravljenju molekula u kojima se skladišti energija: ATP i NADPH. U ovoj fazi dolazi i do proizvodnje kiseonika koji se oslobađa u atmosferu .​U toku druge faze, u reakcijama koje ne zavise od svetlosti koriste se ovi proizvodi da se uhvati i redukuje ugljen-dioksid.
činioci koji utiču na fotosintezu:
* fotosinteza u suvozemnoj sredini podrazumeva mnoge otežavajuće činioce, na koje biljke moraju imati odgovor i znaju da reaguju. Sledi da su temperatura i dostupnost vode glavni činioci koji utiču na nivo fotosinteze pojedinačne biljke kao i na proizvodnju hrane za ceo ekosistem. Zbog toga su najproduktivniji oni ekosistemi gde su temperature tokom većeg dela godine umereno tople,a velika je količina padavina (što automatski znači da nisku produktivnost ekosistema uslovljavaju manjak padavina i/ili nepovoljna temperatura. Zbog svih ovih faktora/činioca biljke su uslovljene na veliku adaptivnu radijaciju.
* količina svetlosti: Na kopnu je veća, a za svetlost su intenzivne i konstantne kompeticije/borbe između biljaka za prostor i pristup/dobijanje same svetlosti. Usled borbe za dobijanje svetlosti, pojavile su se dve važne evolutivne novine koje su se pojavile kod prvih papratnjača.
* Prva je promena tipa grananja. Umesto podjednakog rasta, javlja se nadrastanje: jedan deo biljke, npr grana, kreće jače da raste u cilju traganja za što više svetlosti, dok druga zaostaje u rastu.
* Druga novina se nadovezuje na prvu i to je nastanak pravih listova. Pravi listovi su najčešće izgrađeni od lisne ploče i lisne drške. Pored same baze lisne drške mogu postojati sa obe strane lisni zalisci, uglavnom manji od samog lista, sličnog ili specifičnog oblika.
* Oblik i veličina pravih listova se mogu razlikovati i na jednoj jedinci - u slučaju da se razlikuju u veličini, govorimo o anizofiliji, a ako se razlikuju u obliku govorimo o heterofiliji.
listovi kod paprati:
* imaju složenu građu, prilagoćenu različitim funkcijama i ulogama.
fotosintetske ćelije tj mezofil podeljene su u dva sloja: palisadni sloj (ćelije su izdužene i gusto zbijene, njihova citoplazma kruži u vertikalnom pravcu, poput pokretne trake, omogućujući da svi hloroplasti uhvate što više svetlosti) i sundjerasti sloj (sa većim i manjim međućelijskim prostorima; ćelije vrše fotosintezu ali je tkivo prilagođeno ulozi u razmeni gasova i transpiraciji)
takođeim u građu ulaze i epidermis, stome, kutikula...
Listovi pokazuju izuzetnu raznovrsnost oblika i građe. Mogu imati druge uloge (pored fotosinteze i transpiracije) pa shodno tome i po potrebi izmenjen oblik.
Stome:
stome - nalaze se u epidermisu listova ali i zelenih delova stabala. One su na naličju gde je zagrevanje manje,a spoljašnji vazduh manje suv, usporavajući tako gubitak vode difuzijom
regulisanje razmene gasova i transpiracije:
* biljka može da reguliše razmenu gasova i transpiraciju time što više ili manje otvara odnosno zatvara stome. Stomin otvor okružuju ćelije zatvaračice. One su jedine ćelije epidermisa sa hloroplastima, a oko njih su ćelije pomočnice. Ćelije zatvaračica su oblika pasulja i imaju veliku vakuolu. Zid ka otvoru je deblji i manje istegljiv, dok je zid ka pomoćnicama elastičan.
kada primaju vodu: nabubre, oblik zatvaračica se menja, savijaju se ali neravnomerno i stoma se otvara.
kada gube vodu: stoma se zatvara
Nervatura:
* Važan deo adaptivne građe listova je i raspored provodnih snopića, tzv nervatura, koje omogućava optimalno dopremanje vode i minerala i odvođenje proizvoda fotosinteze.
* mrežasta, perasta, lučna, paralelna