Notes

Možda bude duže pa ako se nekome da dati neki savjet biću mu zahvalna.Naime,imam 17 godina,do sada nisam imala dečka,jednstavno sam se sviđala dečkima koji nisu meni,a meni oni kojima se ja ne sviđam.I oke nisam baš marila za to jer to ni nisu bila neka velika sviđanja,brzo sam ih zaboravila i krenula dalje.Prije godinu dana sam upoznala jednog dečka,iz škole i iz istog kvarta smo,i eto sviđa mi se već godinu dana,i to mogu reći da je već zaljuljenost.Stvar je u tome,da se i ja njemu sviđam,i baš svi vide da među nama ima kemije i da bi bili divan par,ali očito nas dvoje to ne shvaćamo,jer oboje smo sramežljivi.On je dečko koji je za mene najbolji i najljepši,predrag je,nije duže vrijeme imao curu,ima 18 godina.Svakodnevno se gledamo,on se nalazi često u blizini mene ili kad nema mene u blizini mojih frendica,koda želi čuti nešto ako pričaju o meni.Međutim pojavila se neka cura nedavno i interesira se za njega.Jako mi je krivo,nikada se nisam ovako osjećala,svaki dan mislim da sam izgubila svaku priliku koju sam imala kod njega i da mu se ona sviđa,da će ući u vezu a ja izvisit opet,i što je najgore ja njega ne mogu nikako zaboravit,jer osjećam da je taj dečko baš za mene i da boljeg neću naći nikada.Mislim si da odustanem od njega,bojim se da nemam više šansi kod njega,i baš jučer kad sam si rekla da ću ga zaboraviti i neću ga ni pogledat više,on još više gleda u mene i ne znam,jeli pametno da odustanem?