Notes

Покланјанје паѕње према дечаку

Било једном једно велико , раскошно дрво које је било усамљено јер није имало пријатеља све док није дошао мали дечачић који га је много заволео.Постали су најбољи пријатељи.Дечачић се увек пењао на дрво и узимао јабуке.Обоје су били срећни.Пролазило је време.Дечак је порастао и све мање је посећивао дрво.Дође једног дана испред дрвета кукајући како нема пара за разне ствари да би се забавио.Дрво је било ту да му помогне и рекао је да се дечак попне уз њега.Како другачије да заради паре?Зато се дечак попео уз дрво и убрао зреле , румене јабуке које је продао.Пролазиле су године , а дечак је још више остарио.Била му је потребна помоћ око куће.Хтео је да има кућу , жену и децу.Дрво му је рекло да му одсече гране и да од грана направи кућу и да живи срећно.Дечак је већ постао старац.Више се није могао попети уз дрво.Тражио је помоћ од дрвета.Хтео је да има лађу и да далеко отплови.Дрво му је рекло да му одсече стабло и да од стабла направи лађу.Драво је било срећно али не колико и дечак.Дуго времена је прошло и дечак поново дође пред дрво.Сада дрво није имало ни гране , ни јабуке , ни стабло.Дрво је било тужно јер није могло да помогне дечаку.Више му није ни била потребна помоћ.Дечак је уморан да би ишта урадио.Деачаку сад само треба мир.Једино што је дрво могло да уради јесте да понуди дечака да седне на њега.Били су срећни и задовољни.