Notes

Dečak Lazar, zajedno sa svojim drugovimaigrajući se u kuli, provodisvoje detinjstvo. Često je zbog tih igara u kuli bio grđen od stranemajke, a ponekad je od oca dobijao batine.Kula je ustvari bila stara, napuštena turska barutana, koja se nalazilana kraju varoši. Bila je sva u ruševinama, zarasla spolja i iznutra uštrag i krov. Ta okrugla građevina bila je opasna dvostrukim kamenimzidom. U toj sumračnoj kuli dečaci su se ponajčešće igrali rata;podeljeni na Srbe i Turke. U jednoj takvoj igri dečak Lazar zadobio jeprave udarce, naime neko ga je teško i dušmanski udario više puta.Takvi udarci nisu bili svojstveni njihovim bojevima u kojima se udaraloblago i simbolično. Tu bitku doživeo je kao pravi rat, sa vlastitimranama i bolovima. Spasli su ga drugovi, koji su oterali neprijateljskogvojnika i izvukli ga na zid. Kasnije se podvrgao iskušenju, te je jednomsam otišao u kulu i trčeći prešao put ka izlazu iz nje. Pobedio je strahkoji je imao od kule i od onog nemilog događaja koji ga je u njojsnašao. Izbezumljena trka kroz tamni hodnik sve do vrata kule, ostaćeduboko urezana u njegovom sećanju.Kroz strah i patnju, deca ojačavaju i uspevaju da se sama izbore sasvojim nevoljama i mukama. Ona tako odrastaju, a sve ono što im sena tom putu desilo, predstavlja sećanje na detinjstvo.
- moje mišljenje o pripovetki: Pripovetka mi se dopada zato što verno dočarava jedan događaj, koji je gotovo svaki dečak doživeo u svom detinjstvu.