Notes

Dijana Budisavljevic:
-rodjena u Inzbruku 1891. godine

Tokom II svetskog rata spasila je 15.336 dece iz ustaskih logora smrti u NDH. Nazalost, preminulo je 3250, a spaseno je 12.000 i ta deca su prezivela rat. Ta deca su uglavnom bila iz hrvatskih i bosanskih sela, a srpska sa Korduna i Kozare.

Bila je udata za hirurga Julija Budisavljevica, koji je bio sef hirurske klinike Medicinskog fakulteta u Zagrebu. On je bio jedan od malobrojnih koji je postedjen smrti ili pljacke.

Postoji dnevnik koji je Dijana vodila za vreme rata. Pise da je spasavanje dece i zena zapocela u drugoj polovini oktobra, 1941. godine, kada je saznala za akciju koja spasava zatocene.

Deca koju je spasila su uglavnom bila u raznim hrvatskim porodicama, u katolickim crkvama ili na nekim mestima malo boljim od logora. Hrana i smestaj su im bili na raspolaganju zahvaljujuci gradjanima. Mnoga deca odrasla su sa promenjenim identitetom i nikada nisu saznala istinu o svom poreklu, veri ili identitetu. Još u samom logoru decu su preoblačili u ustaške uniforme.

Da bi pomogla srpskoj deci i sama je puno rizikovala. Obilazeći logore zarazila se bolestima koje su vladale i ubijale mališane. Preležala je tifus i doživela tri nervna sloma.

Krajem maja 1945. dva agenta odnose albume sa fotografijama dece. Po nalogu Ministarstva 28. maja 1945. od Dijane Budisavljević je uzeta i celokupna kartoteka dece, iako nije bila završena identifikacija.

Povodom toga je izjavila: „Kazala sam da ako moram kartoteku predati, onda ću mu dati sve. Kažem mu da sam očajno uvrijeđena. Predajem kartoteku, bilježnice za nalaženje nepoznate djece, registar za fotografije i bilježnicu s popisom osobnih oznaka na djeci”

Posle Drugog svetskog rata vratila se da živi povučena i zaboravljena u Inzbruk. Više nije govorila o svom radu za vreme rata i do smrti se nije oporavila od posledica obilaska logora.