Notes

Информбиро настао је 1947. године као наследник Коминтерне, међународне комунистичке организације која је распуштена 1943. године под притиском великих сила. Будући да су након Другог светског рата комунисти преузели власт у више држава у Источној Европи, совјетски лидер Стаљин иницирао је оснивање нове комунистичке организације, преко које би СССР могао да спроводи свој утицај на међународном плану. Предвиђено је да сједиште Информбироа буде у Београду, гдје је одржани први званични састанак ове организације у децембру 1947. године.

нформбиро, пуни назив Информациони биро комунистичких и радничких партија, каткада зван и Коминформ, међународно саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија, које је у раздобљу 1947–1956. имало задатак да омогући размену искустава и, према потреби, усклађује делатност тих партија на темељу узајамне сагласности.

Основни облик рада Информбироа имала су саветовања представника централних комитета партија – чланица . Осим оснивачког, Информбиро је одржао још два саветовања: у јуну 1948. у Букурешту и у новембру 1949. у Будимпешти. Информбиро је издавао орган „За чврсти мир, за народну демократију”, који је излазио петнаестодневно. До пролећа 1948. седиште Информбиро било је у Београду, а касније у Букурешту.

У Бироу за информисање, за разлику од Коминтерне, нису биле све комунистичке партије на свету, већ само странке које су дошле на власт у источној Европи , са изузетком Албаније .

Незадовољан независношћу југословенског комунистичког руководства на челу са Јосипом Брозом Титом , у првој половини 1948. године Јосип Стаљин је упутио оштре примедбе руководству Комунистичке партије Југославије . Након што југословенски комунисти одбију да поднесу совјетском диктату засједање Информа од 20. до 28. јуна 1948. , усвојена је резолуција "О ситуацији у Југословенској комунистичкој партији", познатија као Резолуција информише , осуђујући руководство Комунистичке партије Југославије, позивајући све здраве елементи у Југославији верни марксизму и лењинизму да промени постојеће руководство КПЈ и на његово место постави људе који ће прихватити ставове Бироа за информисање.





Тензије између сукобљених комунистичких партија спласнуле су тек након Стаљинове смрти 1953. године, а односи су отоплили 1956. године када је Стаљинов наследник Хрушчов допутовао у званичну посјету СФРЈ. Ипак, трајна последица овог разлаза је да СФРЈ више никада није била под јаким утицајем СССР-а и да су њени грађани уживали веће слободе од грађана других земаља у којима су на власти били комунисти.