Notes

U posljednje vrijeme mi je neopisivo teško. Krenut ću od mame. Svaki dan govori kako nije zadovoljna sa mnom, šta god uradim za nju, ona mi kaže da sam nesposobna, nisam ni Medicinsku školu upisala, iako sam imala ocjene za nju, jer mi je ona rekla da neću uspijeti. Nekoliko puta mi je rekla "Da Bog da umrla ku*rvo, proklinjem dan kad sam te rodila. Ako u školi idem na neka takmičenja to nju uopšte ne zanima, ja osvojim prvo mjesto na takmičenju, nju ne zanima, ja osvojim treće mjesto, njena reakcija je :što džabe treniraš ako ne možeš biti prva, i ja po cijeli dan učim i treniram, i ona će mi reći kako budalašem i ne znam ništa praviti ili kuhati, a nikad nije imala vremena da mi pokaže. Stalno galami na mene i ja stvarno ne mogu više, kad je bilo da idem na međunarodno takmičenje ni ona ni otac mi nisu dali. Izgubila sam skoro sve prijatelje, i to sve sam za njih radila, plakala s njima, smijala se s njima, bila im najveća podrška i sad me neće ni pozdraviti u prolazu. S dečkom sam bila skoro godinu dana u vezi, i bila uz njeg kad niko nije, kad mu se život raspadao. I vratio mi je tako što me dva puta prevario sa najboljom prijateljicom. Danas sam skoro pokušala da se ubijem, ne znam stvarno ne mogu više, najviše mi žao zbog škole i treninga, jer mi je to sve u životu. Ne znam